Počivala u miru Božjen,

Počivala u miru Božjen,

Imadu li ičije oči, ko matere moje, kad pogleda me radosti,

imadu li ičije ruke,  ko u nje, one  blagosti.

Ima li išta, da se odmori njeno umorno, od rada tilo,

ima li iko lica, koje ko njeno sja, kad pogleda me cilo.

Predraga mater moja,  gorak ti  je život bio,

nima te, usnula si zavik i suzu za te san prolio.

Prsa su mi puna bola, u žal i jecaj su se stegla,

gledan te i sad  di počivaš , na taman odar di si legla.

Iz moga života, nestalo je to krhko a tako snažno biće,

ništa mi je vratit neće. ni dan, ni noć, ni zora koja sviće.

Ostalo mi je, bezbroj neispričanih  majko riči,

nečeš ih više od mene čut, tišina glas mi u tom priči.

Oprosti mi za sve, što nisam bio a ti si tila,

za patnju, bol i puno lošeg ako si od me podnosila.

Ti si za me uvik bila, spremna dat se ko žrtva,

volin te, najdraža mater moja i želin da nisi mrtva.

I svitlost vična svitlila joj......