Kameni dvori moga djetinjstva!

Skrivena čežnjo moga ditinjstva....

Prsa mi se pune čemeron,čežnjon, jadon
i misli mi biže, tu pod tvoje skute,
moje srce bolon, kida se i kradon,
traži prema tebi, neke nove pute.

Ono što skrivaš, lipote su brda,
svi tvoji vrtli, dočići i diljke,
siv kamen, što stoljeća nikuda ne mrda,
miris loze, cvića , drače i neznane biljke.

Kroz moje se misli, duvan zlatni niže,
na takljan prid kućon, da ga sunce žeže,
dok me oganj sjete,po prsima liže,
onaj dio mene, od rođenja tu je, taj me dio veže.

Umriću ko i stari moji ali ono što ostavljam,
ne plaća se, nit kupuje, ko i oni pokloniću, dici daću.
Da kroz dite moje živi,taj temelj što postavljam,
nek me krozanj pamte i spominju, ko i ja, svoga ćaću!