Zima i rakija.

Zima,rakija i drage misli....

Ove će me zime, otrat kući mojon, pusta čežnja,
i ako zapane snig, ne smeta, more i izna gležnja.
Još prolitos u brdu san ukupio, za ove zime drva,
i samo mi je napameti, poć kući, misao prva.
A kad dođen, onda polako, nikud mi se ne brza,
ža mi je samo, pojate prazne, iz koje konj ne rza.
Nema mi ni kece Olge, ni Rumenke, drage krave
ma ni ključa na pojati nema, kad će, za čega brave.
Sve mi je pusto a opet sve i dalje oko mene živi,
ni moji se nikad žalili nisu, da su in drugi krivi.
Isto iman tropa, kad san odliva, što pod lugon mirno čeka,
strpljen je,viruje mi, jer sam obeta, daću iz njeg rakiju peka
E kad se dovežen toga, u prpu ću u cilo kumpira,
i dok se budu pekli, iz kotla toga, najlipša mužika nek svira.
A kad se selu, dim poruči, da je u me rađa prava,
ope naće se čeljadi,dat ruke, kad kota se na kraju para.Pa priča će krenit, uz bukaru, zeru ića i škiju što se mota,

najvridnije je što još nas ima, Krstačana za navisit kota.